Riječ i predmet

Kvajn razmatra kako se reči odnose prema objektima u svetu i uvodi koncept fokusiranja na referencu i denotaciju. On kritikuje tradicionalnu razliku između forme i sadržaja, naglašavajući da je jezik složen sistem odnosa između reči i objekata, koji je podložan promenama i kontekstu. U svojoj studiji, Kvajn se bavi pitanjima referencijalnosti, identiteta i značenja, tvrdeći da su granice između jezika i stvarnosti zamagljene i da su značenje i referenca međusobno povezani. Delo takođe kritikuje pojam referencijalne kalale i obrasce koji dovode do paradoksa i grešaka u jeziku. „Reč i objekat“ je imao dubok uticaj na analitičku filozofiju, posebno na filozofiju jezika i logike, pomažući u razumevanju odnosa između jezika i stvarnosti i postavljajući temelje za savremene filozofske i lingvističke debate.