Tvornica Hrvata

Majka, sestra, deda i dvanaestogodišnji dečak suočavaju se sa mrzovoljom novih komšija i težinom egzistencije osuđene na humanitarnu pomoć, sve dok majka jednog dana ne prevaziđe administrativne „rupe“ i suvereno sedne na čelo – a tvornica Hrvata! Ispod dimnjaka te fabrike punom parom se proizvode instant Hrvati i nabavljaju dokumenti koji znače spas. Pa, ko to ne bi platio? Dečak čijim glasom se priča ovaj roman je preko noći odrastao i povremeno uspeva da iznenadi ozbiljnošću. Mislim da je najsjebanije u ratu odrasti, zaključiće on, a mi zaista nemamo argumenata da ga demantujemo.

Nebojša Lujanović je ubedljivo, sa osećajem za nijanse sitnih detalja na rubovima tragedije i komedije napisao roman o ljudima koji teško mogu da se slože oko boje garderobe u nekadašnjem domu, jer događaji potiskuju sećanja, ali oni nikada neće izgubiti duh jer su iz svoje prošlosti doneli, ako ništa drugo, neuništivu logiku života - uvek neki kurac, od toga se život sastoji. Ovo je roman koji se ipak završava smehom, možda zato što je jasno da njegovi protagonisti neće postati neko drugi – iako se to od njih traži i oni sami tome teže – već će ostati svoji. I dobro je da je tako, za život i za priču.