Herzog
Hercog (1964) je introspektivni roman koji nas vodi kroz uznemireni um Mojsija Hercoga, čoveka zarobljenog u oluji sopstvenih misli i emocija. Hercog je lik koji je istovremeno zadivljujući i jadan – briljantan, ali krhak, duhovit, ali duboko ranjen.
Smešten na užurbanim ulicama Čikaga i Njujorka, roman prati ovog profesora srednjih godina, intelektualca u četrdesetim, dok se bori sa raspadom braka, izdajom prijatelja i stalnim preispitivanjem sopstvenog života.
Nakon što ga supruga Madlen ostavi zbog prijatelja Valentina, Hercog tone u emocionalnu krizu. U svojim usamljenim trenucima, piše pisma – koja nikada ne šalje – svima: filozofima poput Kanta, bivšim ljubavnicima, prijateljima, pa čak i Bogu. Ova pisma, ispunjena filozofskim razmišljanjima, besom i čežnjom, postaju prozor u njegovu dušu. Kroz njih se priseća detinjstva u jevrejskoj imigrantskoj porodici, prošlih ljubavi i trenutaka kada je verovao u velike ideje. Ali sada, suočen sa neuspesima, pita se da li su njegovi ideali bili samo iluzija.
Belou majstorski prepliće Hercogove unutrašnje monologe sa scenama iz njegovog svakodnevnog života – od strastvenih susreta sa ljubavnicom Ramonom do nežnih trenutaka sa ćerkom Džuni. Roman nema klasičnu radnju; Njegova snaga leži u Hercogovoj borbi da pomiri razum sa emocijama, tražeći smisao u svetu koji ga izneverava. Hercog je portret modernog čoveka – smešnog, tragičnog i duboko ljudskog – koji pronalazi tračak nade u haosu.
Dva primerka su u ponudi
