Gomorra: Putovanje u camorrin gospodarski imperij i san o dominaciji

Knjiga rekonstruiše ekonomsku moć Kamore: od trgovine robom i falsifikovanom luksuznom robom (kao što su falsifikati Dolče i Gabana) do odlaganja toksičnog otpada na poljoprivrednom zemljištu, korupcije u građevinarstvu i prehrambenoj industriji, te trgovine oružjem i drogom. Klanovi poput Kazalezija, Di Laura i Sekondiljana stvaraju paralelni društveni sistem: udovice dobijaju nadoknadu za ubijene muževe, majke su zaštićene ako im sinovi umru za šefa, a mladi ljudi ulaze u svet osvete i bratstva, gde siromaštvo i beznađe postaju plodno tlo za regrutaciju.

Savijano, rođen u Napulju, piše u prvom licu, uvlačeći čitaoca u ponor stvarnosti – od rituala ubistva do globalnih poslovnih veza koje povezuju Kamoru sa hrvatskim obalama i svetskim tržištem. Ovo nije filmska mafija, već neuhvatljivi aparat u modernom kapitalizmu, gde klanovi prilagođavaju moć promenama. Zbog otkrivanja tajni, Savijano od 2006. godine živi pod policijskom zaštitom, postajući simbol otpora, koji podržavaju dobitnici Nobelove nagrade poput Orhana Pamuka.

„Gomora“ nije samo optužba, već vizionarska analiza kako kriminal hrani ekonomiju, a ekonomija hrani kriminal. Brutalna i strastvena, knjiga je prodata u milionima primeraka, prevedena je na 45 jezika, ekranizovana i nominovana za Oskara, vršeći globalni pritisak na mafiju. Poslednja rečenica i dalje odzvanja: „Maledetti bastardi, sono ancora vivo!“ („Prokleti bili kopiladi - još sam živ!“) – kletva i trijumf života protiv tame.