Taida: roman iz aleksandrijskih vremena
Roman Taida, objavljen 1890. godine, jedno je od najpoznatijih dela francuskog nobelovca Anatola Fransa. Delo je inspirisano legendom o Svetoj Taidi Egipatskoj, kurtizani iz 4. veka koja je prešla na hrišćanstvo.
Roman prati Pafnutija, monaha asketu koji živi u egipatskoj pustinji. Inspirisan vizijom, on odlučuje da spase Taidu, čuvenu aleksandrijsku kurtizanu, od njenog grešnog života. Pafnutije putuje u Aleksandriju, gde, prerušen u bogatog mladića, prilazi Taidi i uspeva da je preobrati u hrišćanstvo. Zajedno se vraćaju u pustinju, gde Taida počinje život pokajnika u manastiru pod rukovodstvom monahinje Albine.
Međutim, Pafnutije se sve više bori sa sopstvenim osećanjima prema Taidi. Dok ona iskreno traži duhovno pročišćenje, on se suočava sa unutrašnjim sukobom između njegove vere i rastuće telesne želje. Na kraju, kada Taida umire u stanju duhovnog zanosa, Pafnutije joj priznaje ljubav i izražava sumnju u njenu veru, otkrivajući tako sopstvenu duhovnu krizu.
Taida je filozofski roman koji istražuje teme duhovnosti, iskušenja, pokajanja i unutrašnjeg sukoba. Francuska koristi istorijski kontekst da kritički razmišlja o religiji, moralu i ljudskoj prirodi, često sa primesama ironije i skepticizma. Delo je takođe poslužilo kao inspiracija za operu Thais Žila Masenea iz 1894. godine.
Jedan primerak je u ponudi
- Požuteli listovi
