Victor Hugo
Viktor Igo (1802–1885), francuski pisac, pesnik, dramski pisac i politički mislilac, rođen je 26. februara 1802. godine u Bezansonu, a preminuo 22. maja 1885. u Parizu. Smatra se jednom od najznačajnijih ličnosti francuskog romantizma i jednim od najuticajnijih evropskih pisaca 19. veka. Njegov književni opus obuhvata romane, poeziju, drame i eseje, a odlikuju ga humanizam, društvena kritika i borba za pravdu i slobodu.
Odrastao je u porodici Napoleonovog oficira i književnu karijeru započeo u veoma ranoj mladosti. Svoju prvu zbirku pesama, Ode i razne pesme (1822), objavio je sa dvadeset godina. Ubrzo je postao vodeća ličnost francuskog romantizma, naročito zahvaljujući drami Ernani (1830), čija je premijera označila veliku prekretnicu u istoriji francuskog pozorišta.
Svetsku slavu stekao je romanom Zvonar Bogorodičine crkve u Parizu (Notre-Dame de Paris, 1831) – istorijskom pričom o Kvazimodu i Esmeraldi – u kojem istražuje teme ljubavi, predrasuda, društvene nepravde i ljudske surovosti.
Njegovo najpoznatije delo, Jadnici (1862), monumentalni je roman o Žan Valžanu, bivšem robijašu koji pokušava da izgradi novi život. Kroz sudbine brojnih likova, Igo prikazuje siromaštvo, nejednakost, iskupljenje i sukob između zakona i moralne savesti.
Među ostalim značajnim romanima izdvajaju se Radnici na moru (1866), Čovek koji se smeje (1869) i Devedeset treća (1874). Njegova poezija dostigla je vrhunac zbirkama Kontemplacije (1856) i Legenda vekova (1859–1883).
Igo je bio i politički aktivan. Zbog protivljenja Napoleonu III, proveo je gotovo dvadeset godina u izgnanstvu, prvenstveno na Kanalskim ostrvima. Zalagao se za slobodu govora, ukidanje smrtne kazne i zaštitu obespravljenih.
Njegova dela odlikuju se snažnim emocijama, bogatom simbolikom, epskim pripovedanjem i moralnim angažmanom. Viktor Igo je ostavio neizbrisiv trag u svetskoj književnosti, a njegovi romani i dalje inspirišu čitaoce, kao i stvaraoce u pozorištu i na filmu.
Naslovi u ponudi
Gavroš
Dirljiva priča izvučena iz romana Jadnici prati hrabrog i neustrašivog pariškog dječaka Gavroša, koji svojom vedrinom, prkosom i nesebičnom žrtvom postaje simbol borbe za slobodu i pravdu.
Jadnici
Epska priča o iskupljenju, žrtvi i nadi, s naglaskom na moralnu borbu pojedinca u nemilosrdnom društvu. Hugoova sposobnost da spoji filozofsku dubinu s napetom radnjom čini djelo bezvremenskim, a njegova poruka o pravdi i čovječnosti i danas rezonira.
Jadnici - 1. dio
Roman prati živote i međusobne odnose nekoliko francuskih likova u dvadesetogodišnjem periodu ranog 19. stoljeća koji uključuje napoleonsku eru i desetljeća nakon nje.
Kozeta
Cosette (Kozeta) je fiktivni lik u romanu Les Misérables (Jadnici) iz 1862. Victora Huga i u mnogim adaptacijama priče za pozornicu, film i televiziju. Njeno rođeno ime, Eufrazije, spominje se samo nakratko.
Kozeta
*Cosette* schildert die unglückliche Kindheit des jungen Mädchens Cosette, das von den Thénardiers misshandelt wird, sowie ihre Rettung nach der Begegnung mit Jean Valjean. Die Geschichte erzählt von Leid, Güte, Liebe und der Hoffnung auf ein besseres Leb
Legenda o lijepom Pécopinu i lijepoj Bauldouri
Eine romantische Erzählung von Victor Hugo, der 21. Brief aus seinem Reisebericht „Le Rhin“ („Der Rhein“, 1842). Ein romantischer Klassiker, ähnlich den Märchen der Brüder Grimm oder Andersen, jedoch geprägt von Hugos tiefer Emotionalität und seiner Philo
Zvonar bogorodičine crkve
Zvonik (1831) nije samo priča o ljubavi i tragediji – to je živopisna slika Pariza na pragu renesanse, gde gotska katedrala Notr Dam postaje gotovo glavni lik, živo biće od kamena koje diše istorijom, patnjom i lepotom.
Zvonar crkve Notre-Dame
Igoov roman o srednjovekovnom Parizu krajem 15. veka, napisan u duhu romantizma. To je roman ljudskih strasti, roman o tri nesrećne ljubavi, ali pre svega je ep o Katedrali kao „glavnom liku“ i predstavniku cele jedne epohe na zalasku.