Svjedokinja

Šesnaestogodišnja genijalna Elizabet Fič, sa fotografskim pamćenjem i životom koji strogo kontroliše njena hladna majka neurohirurg, prvi put se buni: koristi majčino odsustvo da izađe u noćni klub u Čikagu. Tamo je svedok brutalnog ubistva ruskog mafijaša Volkova - njena nova prijateljica Džuli je mrtva, a Elizabet postaje meta u bekstvu. U programu zaštite svedoka, izdaje je korumpirani agent FBI-ja, pa beži sama, menjajući ime u Abigejl Loveri i gradeći tvrđavu izolacije.

Dvanaest godina kasnije, Abigejl živi u malom gradu u Arkanzasu, okružena kamerama, alarmima i oružjem, radeći kao specijalista za softver. Sama sa svojim vernim psom Bertom (koji „govori“ nekoliko jezika), izbegava veze, naučivši da poverenje ubija. Njen oklop puca kada upozna šerifa Bruksa Glisona - šarmantnog, strpljivog policajca iz velike, tople porodice (majka Sani, sestre Sila i Ema). Bruks, zaintrigirana njenom misterijom, ulazi u njen svet kroz prijateljstvo i humor, pomažući u rešavanju lokalnih slučajeva dok Abigejl hakuje mafijaške sisteme, prikupljajući dokaze za osvetu.

Sukob eskalira: Volkovljeve ubice je pronalaze, što dovodi do obračuna punog napetosti i žrtava. Uz Bruksovu podršku i saradnju poverljivih agenata, Abigejl se suočava sa svojom prošlošću - traumom, strahom od intimnosti i opsesijom bezbednošću. Roman istražuje teme poverenja (nakon izdaje, ljubav postaje spas), identiteta (od kontrolisane devojke do nezavisne žene) i pravde protiv korupcije. Sa crnim humorom (Abigejlin bukvalizam, Bruksov šarm) i strastvenom romansom, priča slavi otpornost: „Prestala je da beži kada je naučila da veruje.“