Ciklus svemirskih katastrofa: Potopi, požari i skapavanja u povijesti civilizacije

Knjiga predstavlja najdetaljniju naučnu odbranu takozvane hipoteze o udaru Mlađeg Drijasa - teze da je pre 12.900 godina (10.900. p. n. e.) Zemlju pogodio niz kometa ili fragmenata dezintegrisanog većeg nebeskog tela, što je izazvalo iznenadni povratak ledenog doba (Mlađi Drijas, 1200 godina) i masovno izumiranje megafaune i nestanak kulture Klovis u Americi.

Autori (nuklearni fizičar Fajrstoun, geofizičar Vest i geolog Vorvik-Smit) predstavljaju višeslojne dokaze:

• nanodijamanti, iridijum, mikrosfere bogate gvožđem, ugljenične „crne prostirke“ i šokirani kvarc na preko 50 lokacija širom Severne Amerike, Evrope i Bliskog istoka - sve u istom tankom sloju starom tačno 12.900 godina;
• tragovi ogromnih požara koji su pokrivali 10-15% kopnene površine planete;
• iznenadni pad temperature od 8–15 °C za samo nekoliko godina;
• izumiranje 35 rodova velikih sisara (mamuta, mastodonta, sabljastozubih tigrova) i preko noći nestanak kulture Klovisa;
• geološki dokazi o mega-cunamijima i poplavama sa obe strane Atlantika.

Knjiga povezuje katastrofu sa globalnim mitovima o potopu i vatrenoj kiši i sugeriše da su preživeli preneli sećanje u obliku legendi (npr. Platonova Atlantida, indijski mitovi o „kraju juge“). Poglavlje o „crnoj prostirci“ - sloju bogatom čađi i nanodijamantima koji se nalazi ispod mlađih slojeva širom sveta je posebno ubedljivo.

Iako je hipoteza bila marginalizovana 2006–2007, od 2018–2025. postala je široko prihvaćena u naučnoj zajednici (objavljeno je preko 100 recenziranih radova). Obavezno štivo za svakoga ko je ozbiljno zainteresovan za praistoriju i katastrofizam.