George Sand

Žorž Sand, književni pseudonim Amantin Lusil Oror Dipen, rođene Didevan (Pariz, 1. jul 1804 – Noan, 8. jun 1876), bila je francuska književnica, dramska spisateljica i jedna od najznačajnijih ličnosti evropskog romantizma. Odrasla je na porodičnom imanju u Noanu, gde su pejzaži i seoski život duboko uticali na njeno književno stvaralaštvo. Nakon neuspelog braka sa baronom Kazimirom Didevanom, preselila se u Pariz, gde je započela samostalnu književnu karijeru.

Književni uspeh postigla je romanom Indijana (1832), u kojem kritikuje društvenu potčinjenost žena i ograničenja koja nameće brak. Usledili su romani Valentina (1832), Lelija (1833) i Žak (1834) — dela usmerena na teme ljubavi, lične slobode i sukoba između pojedinca i društvenih normi. U romanima Mopra (1837) i Konsuelo (1842–1843) istražuje moralno sazrevanje, umetnost i društvenu nejednakost, dok Grofica od Rudolštata (La Comtesse de Rudolstadt, 1843–1844) predstavlja nastavak priče o muzičarki Konsuelo. Njen opus obuhvata društveno angažovane romane, kao što je Saputnik na putu kroz Francusku (Le Compagnon du tour de France, 1840), kao i pastoralna dela poput Đavolje bare (La Mare au diable, 1846), Fransoe Nađenčeta (François le Champi, 1848) i Male Fadete (La Petite Fadette, 1849) — dela u kojima idealizuje seoski život i ističe vrednosti rada, prirode i solidarnosti. Sandova je bila zagovornica ženskih prava, socijalne pravde i republikanskih ideala, aktivno učestvujući u intelektualnom i političkom životu Francuske. Takođe je poznata po svojim vezama sa piscem Alfredom de Miseom i kompozitorom Frederikom Šopenom. Za sobom je ostavila obimnu prepisku i autobiografiju, Priča o mom životu (Histoire de ma vie, 1854–1855).

Zahvaljujući svom obimnom i raznovrsnom opusu — koji obuhvata romane, pripovetke, pozorišne komade, eseje i autobiografske spise — Žorž Sand je izvršila snažan uticaj na razvoj francuske i evropske književnosti, postavši simbol književne nezavisnosti i emancipacije žena.