John Ronald Reuel Tolkien
Engleski pisac i filolog Džon Ronald Ruel Tolkin (Blumfontejn, danas Južnoafrička Republika, 3. januar 1892 – Bornmut, Engleska, IKS 2. 1973). Studirao na Univerzitetu u Oksfordu, gde je intenzivno proučavao klasične i germanske jezike; tamo je kasnije predavao staroengleski (1925–45) i srednji engleski (1945–59). Pisao je fantastične priče i romane inspirisane germanskim epovima i nordijskim sagama. U njima je opisao imaginarni svet, Srednju zemlju, nastanjen različitim bićima: vilenjacima, patuljcima, hobitima, orcima itd. Kao strastveni filolog, osmislio je i posebne jezike za njih, uglavnom zasnovane na finskom i velškom. Njegova dela su prevedena na desetine jezika i objavljena u milionima primeraka. Svetsku slavu stekao je trodelnim romanom Gospodar prstenova (1954–55), koji je za ekran adaptirao reditelj Piter Džekson (2001–03). Njegovo delo Hobit (The Hobbit, 1937) takođe je izuzetno popularno. Među filološkim studijama izdvaja se Beovulf: Čudovišta i kritičari (1936). Svojim radom izvršio je značajan uticaj na fantaziju kao žanr u književnosti, filmu i vizuelnoj umetnosti (strip).
Citiranje: Tolkin, Džon Ronald Ruel. Hrvatska enciklopedija, internetsko izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021. Pristupljeno 17.11.2023.
Naslovi u ponudi
Futura - Znanstvena fantastika & fantasy #18/1994
Časopis Futura je bio hrvatski časopis za spekulativnu fantastiku, prvenstveno za naučnofantastičnu književnost. Prvi broj Future izašao je u oktobru 1992. godine.
Gospodar prstenova I-III
Gospodar prstenova je epski fantastični roman koji je napisao engleski akademik i filolog J. R. R. Tolkien. Priča je počela kao nastavak Tolkinovog ranijeg dela, Hobit, ali se razvila u mnogo veću i složeniju priču.
Hobit ili Tamo pa opet natrag
Hobit je u više navrata adaptiran za film (1977, 1985 i u tri nastavka 2012, 13 i 14), a po šablonu su kreirane i kompjuterske igrice.
The Lord of the Rings
Deseto štampanje prvog jednotomnog izdanja Gospodara prstenova iz 1968. godine. Zbog izdavanja mekog poveza u to vreme nije bilo moguće uključiti dodatke ili indeks, uključen je samo deo Priče o Aragornu i Arvenu iz Anala kraljeva i vladara.