Friedrich Schiller
Johan Kristof Fridrih fon Šiler (Marbah na Nekaru, 10. novembar 1759 – Vajmar, 9. maj 1805) bio je nemački pesnik, dramski pisac, istoričar i filozof, kao i jedna od najznačajnijih ličnosti u nemačkoj i evropskoj književnosti. Školovao se na vojnoj akademiji u Štutgartu, gde je studirao medicinu, ali se rano okrenuo književnosti. Njegov stvaralački rad započeo je u duhu pokreta „Oluja i nagon” (Sturm und Drang), koji su odlikovali pobuna protiv autoriteta, naglašavanje emocija i težnja ka ličnoj slobodi.
Književnu slavu stekao je dramom Razbojnici (Die Räuber, 1781), koja prikazuje sukob u kojem se prepliću idealizam, društvena nepravda i moralna odgovornost. Usledile su drame Fijesko (Die Verschwörung des Fiesco zu Genua, 1783), Spletka i ljubav (Kabale und Liebe, 1784) i Don Karlos (1787) — dela u kojima istražuje političku tiraniju, individualnu slobodu, ljubav i sukob između ličnih uverenja i društvenog poretka.
Od 1789. godine radio je kao profesor istorije u Jeni, a prijateljstvo sa Johanom Volfgangom fon Geteom, započeto 1794. godine, snažno je uticalo na razvoj vajmarskog klasicizma. Tokom tog perioda nastala su njegova najznačajnija dramska dela: trilogija Valenštajn (1798–1799), Marija Stjuart (Maria Stuart, 1800), Devica iz Orleana (Die Jungfrau von Orleans, 1801), Mesinska nevesta (Die Braut von Messina, 1803) i Vilhelm Tel (Wilhelm Tell, 1804).
Šiler je takođe bio i značajan teoretičar umetnosti i estetike. U delima kao što su O graciji i dostojanstvu (Über Anmut und Würde, 1793), Pisma o estetskom vaspitanju čoveka (Über die ästhetische Erziehung des Menschen, 1795) i O naivnoj i sentimentalnoj poeziji (Über naive und sentimentalische Dichtung, 1795–1796), on je istraživao odnos između lepote, morala, umetnosti i ljudske slobode.
Među njegovim pesničkim delima ističu se Oda radosti (An die Freude, 1785) — koju je Ludvig van Betoven uvrstio u završni stav svoje Devete simfonije — kao i balade Rukavica (Der Handschuh) i Talac (Die Bürgschaft).
Šilerovo književno i filozofsko nasleđe odlikuju humanizam, ideal slobode, moralna odgovornost i vera u oblikujuću moć umetnosti. Njegova dela ostavila su trajan trag u nemačkoj književnosti, evropskoj dramaturgiji i modernoj estetskoj misli.
Naslovi u ponudi
Die Räuber
„Die Räuber“ ((Razbojnici, 1781) je Šilerova prva drama, klasičan primer pokreta Sturm und Drang. Drama prikazuje tragičan sukob između dva brata, Karla i Franca Mora, i kritikuje korumpirano društvo i tiraniju.
Razbojnici
Dva brata, zavađena spletkom mlađega, pokvarenog i prijetvornog stvora, tema je koja je već poznata u temeljima mnogih književnih djela.
Razbojnici
„Razbojnici“ (1781), prva drama Fridriha Šilera, ključno je delo nemačkog pokreta Sturm und Drang, koji istražuje teme slobode, pravde, moralnog sukoba i pobune protiv društvenih normi.
Razbojnici
Drama Fridriha Šilera iz 1782. godine, ključno delo pokreta Sturm und Drang. Radnja se vrti oko sukoba između dva brata iz porodice Maura, Karla i Franca, i istražuje teme slobode, morala i socijalne pravde.
Razbojnici / Spletka i ljubav
Dva brata, u raskoraku sa zapletom mlađeg, pokvarenog i prevarantskog bića, tema je koja je već poznata u temeljima mnogih književnih dela.