Aristofan

Aristofan (oko 446/448 – oko 386/385. p. n. e.) je najveći pisac antičke atičke komedije i jedini čije su drame sačuvane u celini. Smatra se „ocem komedije“ i najznačajnijim predstavnikom antičke grčke komedije.

Rođen je u Atini u bogatoj porodici. Svoju prvu komediju izveo je kada još nije imao 20 godina (427. p. n. e.). Živeo je tokom Peloponeskog rata i političkih previranja u Atini, koja su snažno obeležila njegovo delo. U svojim komedijama oštro je kritikovao demagoge (posebno Kleona), ratnu politiku, Sokrata, sofiste i Euripida, koristeći grubi humor, nepristojnosti, fantastične zaplete i slobodu izražavanja karakterističnu za antičku komediju.

Napisao je oko 40 komedija, od kojih je 11 sačuvano u celini. Među najpoznatijima su: Aharnjani (425), Vitezovi (424), Oblaci (423) – satira o Sokratu, Ose (422), Mir (421), Ptice (414), Lizistrata (411) – najpoznatija, u kojoj žene zaustavljaju rat seksualnim udarom, Žabe (405), i Skupština žena i Plutos.

Aristofanove komedije nisu samo zabavne već i duboko političke i društvene. One predstavljaju neprocenjiv izvor za razumevanje života, politike i kulture klasične Atine. On je majstor satire, parodije i scenskog humora, a njegov uticaj se proteže kroz celu evropsku komediju – od Menandra i Molijera do moderne satire.

Iako je bio konzervativan u nekim stavovima, Aristofan je ostao simbol umetničke slobode i duhovitog otpora gluposti, demagogiji i zloupotrebi moći. Njegova dela se i danas čitaju i izvode širom sveta.