F. S. Fitzgerald

Američki pisac (Sent Pol, Minesota, 24. IX. 1896 – Holivud, 21. XII. 1940). Iz bogate porodice, studirao je na Prinstonu. Od 1920. godine, kao pisac priča za novine i časopise, postigao je veliki finansijski uspeh, što mu je omogućilo da živi raskošnim načinom života u duhu „burnih dvadesetih“. Ljubav i brak sa Zeldom Sejr, putovanja po Evropi i boemski život na visokoj poziciji, gde je upoznao E. Hemingveja, V. Foknera i DŽ. Stajna, učinili su ga legendom američke takozvane izgubljene generacije. U kratkim pričama i romanima beležio je sukob između blistavog i samozaboravnog posleratnog karnevala i takozvanog američkog sna o sreći i uspehu, i stvarnosti kao obmane koja izdaje taj san. U haotičnom pogonu večnog „slatkog života“, uprkos svoj sentimentalnosti i lažnosti osnovne drame njega samog i njegovih likova, Ficdžerald zadržava trajnu zrnu skepticizma: i on i njegovi likovi su nemoćni da promene svoju predodređenu sudbinu; videći stvarnost, ne odustaju od „sna“. Zbirke kratkih priča i romani Ova strana raja (1920), Priče iz doba džeza (1922), Lepi i prokleti (1922), Svi tužni mladići (1926) i njegova romaneskna remek-dela Veliki Getsbi (1925) i Noć je nežna (1934) opisuju poražene koji su želeli da „osvoje život“. Nakon početnih velikih uspeha, ali i zanemarivanja posle Drugog svetskog rata, kritika danas u njemu vidi odličnog pisca koji je zabeležio trajne komponente takozvanog socijalno-psihološkog američkog karaktera.