Georges Simenon

Belgijski pisac francuskog izraza (Liège, 13. II. 1903 – Lausanne, 4. IX. 1989). Od 1919. novinar crne kronike lista La Gazette de Liège, od 1922. boravio u Parizu kao reporter lista Paris Soir te je započeo objavljivati romane i novele u novinama i časopisima (isprva pod različitim pseudonimima). Nakon 1929. živio u različitim francuskim gradovima, potom u SAD-u (1945–55) te Švicarskoj. Od 1930. do 1972. napisao 75 detektivskih romana i 28 novela s likom smirena i rezignirana inspektora Maigreta, kojim je stekao svjetsku slavu. U tim je djelima (npr. Noć na raskršću – La Nuit du careffour, 1931; Afera Saint-Fiacre – L’Affaire Saint-Fiacre, 1932; Maigret se ljuti – Maigret se fâche, 1947; Maigret u New Yorku – Maigret à New York, 1947; Moj prijatelj Maigret – Mon ami Maigret, 1949; Maigretov Božić – Un Noël de Maigret, 1951; Maigret na sudu – Maigret aux assises, 1960) među prvima u kriminalistički žanr uveo osamljene zločince na rubu društva, psihološku intuiciju i analizu društvenoga konteksta zločina kao metode istrage te ugođaj melankolije i pesimizma, kakav je tipičan i za njegova ostala djela (sva uglavnom s radnjom u provinciji), psihološke kriminalističke romane bez Maigreta te ciklus tzv. romana atmosfere ili klime, s temama samoće, osjećaja krivnje i beznađa, npr. Zaruke g. Hirea (Les Fiançailles de M. Hire, 1933), Stanar (Le Locataire, 1934), Čovjek koji je gledao vlakove (L’Homme qui regardait passer les trains, 1938), Neznanci u kući (Les Inconnus dans la maison, 1940), Istina o Bébé Donge (La Vérité sur Bébé Donge, 1942), Stariji Ferchaux (L’Aîné des Ferchaux, 1945), Tri sobe na Manhattanu (Trois Chambres à Manhattan, 1945), Snijeg je bio prljav (La Neige était sale, 1948), Urar iz Evertona (L’Horloger d’Everton, 1954), U slučaju nesreće (En cas de malheur, 1956), Mačak (Le Chat, 1967). Zapaženi su mu i autobiografski roman Rodovnik (Pedigree, 1948) te memoarska proza, npr. Sjećam se (Je me souviens, 1945), Kad sam bio star (Quand j’étais vieux, 1970), Sve dok živim (Tant que je suis vivant, 1978), Intimni memoari (Mémoires intimes, 1981). Jedan od najplodnijih književnika uopće, ukupno je napisao 368 romana (192 pod vlastitim imenom) i više od 1000 novela; prema njima je snimljeno više od 50 filmova i 10-ak televizijskih serija.

Citiranje: Simenon, Georges. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021. Pristupljeno 7. 11. 2023.