Petar Abelard

Petar Abelar (latinski: Petrus Abaelardus, franc. Pierre Abelard ili Pierre Abailard ; Le Palet kod Nanta, 1079 — Sveti Marsel, 21. april 1142), francuski filozof i teolog.

Rezime

Rođen je u porodici malog plemića. Umesto vojne karijere, izabrao je studiranje, zbog čega dolazi u Pariz, gde se brzo sukobljava sa uticajnim učiteljem Vilom iz Šampoa. Zbog sukoba je bio prinuđen da napusti Pariz, ali ga je pratila reputacija velikog predavača i držao je predavanja u Korbeju i Melunu. Uspeh ga je podstakao da se vrati u Pariz, ali se zbog ponovnog sukoba sa Vilimom vraća u Melun. Ipak, nakon Vilijamovog penzionisanja, Abelard preuzima njegovu poziciju vrhovnog filozofskog autoriteta u Parizu. Njegova karijera je naglo prekinuta 1118. godine zbog njegove ljubavne veze sa Heloizom, ćerkom kanonika Fulberta. Veza je bila skandal zbog kojeg je Abelard bio kastriran, a obojica su bili zatvoreni u manastiru. Heloiza je tamo rodila sina Astrolaba. Iako javno osramoćen, Abelard se ubrzo vratio u javni život i posle sukoba sa crkvenim vlastima 1122. godine osnovao je manastir koji je posvetio Svetom Duhu, Paraklitu. Probleme tranzicionih godina opisao je u delu Istorija nevolja, koje predstavlja klasičan primer srednjovekovne autobiografije sa moralnom porukom.

Filozofija

Bio je francuski filozof hrišćanske sholastike (zrela faza srednjovekovne filozofije, posle patrističkog perioda). Do pojave renesanse evropska intelektualna scena bila je u okvirima teoloških, sholastičkih kanona u okviru kojih nije bilo mnogo prostora za jače inovacije. Međutim, u tim istim okvirima odvijala se oštra diskusija u kojoj je Abelard bio na nivou Tome Akvinskog ili Roscelina. Abelard je mnogo radio na problemu univerzalija i nije ga lako svrstati ni u realistu ni u nominaliste. Stoga se obično smatra pripadnikom „nominalističko-konceptualnog” krila. Opšte, po njemu, nije ni puka reč ni transcendentna stvarnost, već pojam u ljudskom umu. Dakle, Abelard je smatrao da se reč ne izražava kao događaj već kao značenje. Po njegovom mišljenju, Abelard je u srodstvu sa pomenutim Roscelinijem i Gvanilom. Osuđen je zbog svojih postupaka (na saboru u Soasonu 1121. i na saboru u Sensu 1141. godine).

Njegov čuveni sic et non je ključni srednjovekovni metod sofisticiranog pozivanja na autoritete, koji nastoji da ukloni očigledne razlike među njima i da njihovu hijerarhiju učini osnovom poređenja.

Izvođenje radova

• De unitate et trinitate divina
• Theologia Christiana
• Sic et non
• Ethica seu Scito te ipsum
• Historia calamitatum
• Dialogus inter Judaeum
• Philosophum et Christianum