Knut Hamsun

Knut Hamsun (Lom, 1859 – Nerholm, 1952) bio je norveški pisac i jedan od najuticajnijih evropskih prozaista s kraja 19. i početka 20. veka. Rođen kao Knud Pedersen u siromašnoj porodici, mladost je proveo u severnoj Norveškoj radeći razne poslove, a u dva navrata je živeo i u Sjedinjenim Državama. Iskustva siromaštva, lutanja, samoće i života u neposrednom dodiru s prirodom snažno su oblikovala njegov književni svet.

Međunarodnu slavu stekao je romanom Glad (Sult, 1890), radikalno modernim delom usredsređenim na unutrašnja stanja osiromašenog mladog pisca. Kroz fragmentarno pripovedanje, psihološku introspekciju i prikazivanje iracionalnih impulsa, Hamsun je raskinuo sa konvencijama realističkog romana i izvršio snažan uticaj na razvoj modernističke proze.

Među njegova najznačajnija dela spadaju romani Misterije (1892), Pan (1894), Viktorija (1898), Pod jesenjom zvezdom (1906), Plodovi zemlje (Markens Grøde, 1917), Žene kod pumpe (1920) i Poslednje poglavlje (1923), kao i trilogija o Augustu: Lutalice (1927), August (1930) i Put se nastavlja (1933). Pisao je i novele, drame, eseje, putopise i poeziju. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1920. godine za roman Plodovi zemlje.

Hamsunovo književno nasleđe ostalo je u senci njegovih političkih stavova. Tokom Drugog svetskog rata otvoreno je podržavao Nemačku, nacistički režim i okupacione vlasti u Norveškoj. Nakon rata podvrgnut je psihijatrijskoj proceni i sudskom postupku, te novčano kažnjen zbog povezanosti sa kolaboracionističkim pokretom.

Njegovo poslednje veliko delo, Zaraslim stazama (1949), predstavlja autobiografski zapis nastao nakon rata. Uprkos velikim kontroverzama koje su pratile njegov politički angažman, Hamsunova inovativna proza, psihološka dubina i stil izvršili su snažan uticaj na svetsku književnost 20. veka.