Filozofija povijesti

Filozofsko razmatranje istorije pretpostavlja da um vlada svetom, odnosno da su čak i u svetskoj istoriji događaji uvek mentalni. Istorija dakle predstavlja misaono i stoga neophodno strujanje svetskog duha, čija je priroda uvek ista i objašnjava se u svetskoj bici.

„Za one od vas, gospodo, koji još ne znaju filozofiju, možda bih sada mogao da zamolim da ovom predavanju o svetskoj istoriji pristupe sa verom u umu, sa željom, sa žeđom za njenim znanjem. Na svaki način, želja za mentalnim uvidom, za znanjem, što treba pretpostaviti kao subjektivnu potrebu u proučavanju nauke, a ne želju samo za prikupljanjem znanja, naime, ako se za svetsku istoriju već ne donosi misao, znanje uma, onda treba bar imati čvrstu, nepremostivu veru, da um vlada u njemu, i tu veru, da svet inteligencije i samosvesne volje nije prepušten slučaju, već da se mora pokazati u svetlu ideja koja zna sama za sebe, ja ne treba da zahtevam takvu veru unapred ono što sam do sada rekao i ono što ću reći ne treba – čak ni u smislu naše nauke – uzeti kao pretpostavku. ali kao pregled celine, kao rezultat razmatranja koje treba da napravimo, rezultat koji mi je poznat jer već poznajem celinu, dakle, iz istorije mora slediti da su događaji u njoj bili mentalni, da to je bio mentalni, nužni tok svetskog duha, duha čija je priroda doduše uvek ista, ali koji svoju jedinstvenu prirodu eksplicira u svetskoj borbi. Kao što je rečeno, to mora biti rezultat istorije“.

Georg Vilhelm Fridrih Hegel, 1822.