Waitapu
Simbolična, gotovo mitska priča o odrastanju kroz oči dečaka Itea, siročeta kojeg je odgajila baka Orohiva u ribarskom selu u Okeaniji. Pitanje šta se nalazi sa druge strane misteriozne linije zvane Vaitapu - pokreće njegovu želju da otkrije nepoznato.
U razgovoru sa vračem Tefotom, Iteo saznaje da je Vaitapu zabranjena granica, mistično mesto koje niko ne sme preći – „linija je zakon... linija je granica, linija je zabrana, linija je kletva“. Ali sa Paranom, starcem otelotvorenim okeanom, dečak otkriva drugačije značenje linije: to su društvene i duhovne prepreke koje ometaju rast, a hrabri pojedinci moraju da ih pređu, promene, da bi napredovali.
Parana pomaže Iteu da preispita stare običaje i strahove – granice koje su postavili vračari i poglavari – i prenosi mu filozofiju slobode: napredak je moguć samo ako se ti ljudi i zakoni dovedu u pitanje. Na kraju, Iteo, sa Paranom i Paraninom ćerkom Hinom, uspeva da pređe liniju Vaitapua, postižući ne samo fizičku slobodu, već i duhovnu zrelost.
Priča prenosi univerzalnu poruku: život je potraga, a pronalaženje smisla leži u hrabrosti i verovanju da granice treba rušiti, a ne u poštovanju granica koje nameće tradicija. Priča je smeštena u egzotično prirodno okruženje, gde more i šume simbolizuju prostor slobode, a selo i veštice su njegovi zatvori.
Horvat, mornar i pisac, u Vaitapuu sumira svoju životnu filozofiju - vezu između čoveka i prirode, potragu za dubinom i večnu napetost između zabranjenih osobina i neutoljive ljudske radoznalosti. Roman, često upoređen sa Malim princom i Džonatanom Galebom, ima bezvremenski značaj i svrstava ga među najcenjenija dela za decu i odrasle.
Jedan primerak je u ponudi
