Kiklop

Melkior, nesiguran i introspektivan, beži od stvarnosti u svet snova, fantazija i alkoholizma. Njegova opsesija glumicom Vivijanom, koja simbolizuje nedostižnu lepotu, i sukobi sa prijateljima poput boemskog Maestra i anarhičnog Uga, odražavaju njegov unutrašnji previranja. Roman istražuje teme egzistencijalne anksioznosti, straha od rata i moralnih dilema, dok Melkior pokušava da izbegne vojnu službu, suočen sa sopstvenim kukavičlukom. Likovi poput Don Fernanda, simbola autoriteta, i Enigme, misteriozne figure, dodatno komplikuju njegov svet.

Marinkovićeva slojevita naracija, inspirisana Džojsovim Uliksom, koristi monologe, asocijacije i mitološke aluzije, posebno na Kiklope iz grčke mitologije, simbolizujući ograničen pogled na stvarnost. Jezik je bogat, ironičan i pun simbolike, a Zagreb je prikazan kao lavirint u kome Melkior luta. Roman kulminira Melkiorovom odlukom da se suoči sa ratom, ali ostavlja pitanje njegove sudbine otvorenim.

Kiklop je duboka analiza ljudske psihe, društva u krizi i umetnosti, slaveći složenost pojedinca u vremenima neizvesnosti.