Brod u boci: Pjesme i šansone

Zbirka otkriva Dedićev pesnički talenat pre nego što je postao poznat kao kantautor. Pesme su duboko lične, isprepletene elementima šansone, kombinovane sa lirizmom, romantikom i suptilnom ironijom. Ključne teme su dualnost identiteta – jaz između njegovog dalmatinskog zavičaja (Šibenik, more, mediteranska melanholija) i zagrebačkog gradskog života, Jugoslavije i Evrope. Dedićeva ironija, „mali i blagi sarkazam“, povezuje suprotnosti: on je „sto posto Dalmatinac i sto posto Zagrepčanin“.

Zbirka otkriva Dedićev svet – svet detinjstva, ljubavi, egzistencijalnih strahova i čuda. Dve pesme pod naslovom „Čuda“ donele su mu etiketu „religioznog pesnika“, iako je Golob u predgovoru isticao njegovu širu kulturnu dubinu: „Arsenov slučaj je poučan i dokazuje da oni koje tako nespretno nazivamo širokom javnošću poznaju i mogu podržati ozbiljnije tendencije unutar zabave.“

Pesme poput naslovne numere „Brod u boci“ izazivaju intimna poređenja: „Dozvolite ovaj jednostavan dar, ovo jednostavno poređenje: brod u boci – jedrenjak neodređenog tipa... Zar to nije kao...“, simbol snova zarobljenih u stvarnosti.

Zbirka je most između poezije i muzike, utičući na generacije, podsećajući nas da „Hrvatska postoji dok postoje Slobodna Dalmacija, Arsen Dedić i 'Brod u boci'“.