Otok
„Ostrvo“ je utopijski manifest i roman Oldosa Hakslija iz 1962. godine, poslednje delo autora pre njegove smrti 1963. godine. Iako ima zaplet, zaplet uglavnom služi daljem konceptualnom istraživanju, a ne postavljanju i rešavanju uobičajene narativne tenz
Roman „Ostrvo“ (1962), Hakslijev poslednji i utopijski manifest, u suprotnosti je sa njegovom distopijom „Vrli novi svet“. Priča se odvija na izmišljenom ostrvu Pala u Indijskom okeanu, gde je uspostavljeno idealno društvo koje kombinuje istočni misticizam (mahajana budizam, joga, hipnoza) sa zapadnom naukom. Stanovnici žive u harmoniji sa prirodom, praktikuju meditaciju, maithunu (kontrolisani seks) i koriste halucinogenu drogu mokšu za duhovno prosvetljenje i vančulnu percepciju. Društvo nema vojsku, koristi sisteme klubova uzajamnog roditeljstva (MAC), dvojezičnu kulturu i selektivnu tehnologiju za održivost, naglašavajući sadašnji trenutak, saosećanje („karuna“) i suočavanje sa smrću.
Protagonista, cinični engleski novinar Vil Farnabi, nalazi se nasukan na ostrvu nakon što je namerno potonuo brod kako bi pregovarao o pravima na naftu za svog poslodavca, naftnog barona Aldehida. Povređenog, pronalaze ga lokalna deca i odvode ga kod dr Roberta Makfejla, lekara i mudraca. Tamo upoznaje Susilu, hipnoterapeutkinju i udovicu, koja ga vodi kroz hipnoterapiju gde se suočava sa svojom traumatičnom prošlošću: smrću supruge Moli nakon njegove nevernosti i nesrećnog detinjstva.
Jedan primerak je u ponudi
