Lično i literarno
Šoljan je možda bio poslednji utopista koji je verovao u književnost kao vrednost, kako je i sam isticao, i shodno tome, bio je istinski angažovani pisac u umetničkom i kulturnom smislu, a ne u političkom.
Sam Šoljan je u svojoj književnokritičkoj i esejističkoj praksi – koja se, pored procene novije produkcije, bavila i sopstvenim polazištima (Pretpostavke za uporedno proučavanje posleratne hrvatske poezije i njene kritike), zasnovanim pre svega na teorijskom aparatu angloameričke nove kritike i na svesti o hrvatskom jezičkom i književnom kontekstu – nastojao da oslobodi književni tekst preskriptivnosti i objasni sistem unutrašnje logike, odgovornost na kojoj on počiva. Ovaj fundamentalni stav biće onaj koji će voditi urednika u odabiru autorskih tekstova. Pokušaće se da se ponudi nova perspektiva na Šoljanove manje poznate tekstove, posebno one koji još nisu objavljeni u samostalnim knjigama, ali su ostali u književnim i stručnim periodičnim publikacijama.
Jedan primerak je u ponudi
