Griseldis

Grizeldis je roman Hedvig Kurts-Maler iz 1916/1917. godine, tipičan predstavnik njene obimne produkcije trivijalne literature – kombinacije romanse, krimića i šauer-romantičarskih romana. Kurts-Maler (1867–1950), jedna od najplodnijih i najčitanijih nemačkih književnica sa preko 200 naslova, ovde se bavi motivom vernosti i patnje poznatim iz priče o Grizeldis iz Bokačovog Dekamerona, ali ga smešta u savremeni (početak 20. veka) nemački aristokratski milje.

Radnja se odvija u osamljenom zamku Trojenfels. Grof Haro fon Trojenfels je osumnjičen da je otrovao svoju hirovitu i nevernu ženu Alisu, koja je pronađena mrtva u krevetu. Otrovana je indijskim otrovom koji je grof doneo sa svojih putovanja. Iako ga sud oslobađa zbog nedostatka dokaza, celo društvo ga izbegava i smatra ga krivim. Sa njim ostaju samo njegova mala ćerka Gilda i rođaka Beata, stara usrdnica koja ga tajno strastveno voli.

U takvoj atmosferi, u zamak stiže nova guvernanta – mlada, lepa, pametna i vesela Grizeldis fon Ronah, siromašna slobodna plemkinja koja je morala da traži posao nakon očeve smrti. Već je čula za Harovu priču i zaljubila se u njega preko fotografije. Od prvog trenutka veruje u njegovu nevinost i postaje zrak sunca u mračnom zamku. Haro se ubrzo zaljubljuje u nju, a Grizeldis odlučuje da se aktivno uhvati u koštac sa misterijom ubistva.

Roman vešto kombinuje ljubavnu priču sa kriminalističkom istragom: Grizeldis, vođena snom, otkriva tajne prolaze u zamku, skrivena okna i stare građevinske tajne. Postepeno otkriva pravog krivca... U međuvremenu, bori se sa društvenim predrasudama, Harovom sumnjom u sebe i sopstvenim osećanjima. Kao prava Korts-Malerova heroina, Grizeldis je idealizovana: lepa, moralna, hrabra, odana i spremna na žrtvu.

Delo je tipično za autorku – sentimentalno, sa jasnom podelom na dobre i zle likove, srećnim završetkom i naglaskom na trijumfu ljubavi, odanosti i pravde. Kritičari ga svrstavaju u trivijalno književno delo, ali čitaoci su ga obožavali upravo zbog njegovog bekstva od stvarnosti, romantične atmosfere zamkova i utešne poruke da će dobro na kraju trijumfovati. Roman je doživeo nekoliko izdanja i adaptiran je u TV film 1974. godine (sa Sabinom Sinjen u glavnoj ulozi).