Ljudi i majmuni

Ljudi i majmuni je zbirka satiričnih tekstova Fadila Hadžića, koja objedinjuje humoristike, basne, satire, aforizme i kratke prozne spise nastale tokom njegove duge novinarske i književne karijere. Iako naslov sugeriše poređenje čoveka i životinje, autor ne ismeva prirodu već ljudsko ponašanje. Majmun postaje metafora za imitaciju, oportunizam i gubitak kritičkog mišljenja, dok je prava meta satire društvena elita, birokratija, malograđanstvo, politički konformizam i svakodnevne ljudske slabosti.

Knjiga je napisana u vreme kada je satira u jugoslovenskom javnom prostoru predstavljala jedan od retkih oblika društvene kritike. Kao osnivač i dugogodišnji direktor satiričnih pozorišta Komedija i Jazavac (danas Kerempuh), Hadžić je razvio prepoznatljiv stil u kome humor nije sam sebi cilj, već sredstvo za razotkrivanje društvenih apsurda. Tekstovi se ne bave samo političkim okolnostima svog vremena, već i univerzalnim obrascima ljudskog ponašanja: željom za moći, karijerizmom, korupcijom, licemerjem i spremnošću pojedinca da se prilagodi većini radi lične koristi. Zato su mnoge satire ostale aktuelne i decenijama nakon svog nastanka.

Delo zauzima važno mesto u hrvatskoj satiričnoj književnosti jer spaja novinarsku oštrinu, pozorišni osećaj za dijalog i književnu ironiju. Umesto jedinstvene radnje, knjigu objedinjuje autorova dosledna kritika društva i verovanje da smeh može otkriti mane koje ozbiljan govor često ne uspeva da pokaže.