Agostino

Agostino je kratki roman (novela) Alberta Moravija napisan 1942. a objavljen 1944. Zbog smele tematike zabranila ga je fašistička cenzora, ali je nakon objavljivanja doživela veliki uspeh i donela autoru prvu književnu nagradu.

Radnja se odvija tokom letnjeg raspusta na toskanskoj obali. Trinaestogodišnji Agostino, dečak iz bogate porodice, provodi idilične dane sa svojom majkom udovicom - zajedno vesla, kupa se i uživa u bliskosti. Majka je za njega idealizovana figura: lepa, dostojanstvena i potpuno mu posvećena. Ali sve se menja kada ona počne da viđa mladog, samouverenog Renca. Agostino se odjednom oseća zanemarenim, ljubomornim i izdanim. Počinje da shvata da njegova majka nije samo majka, već i žena sa svojim željama i seksualnošću.

U potrazi za utehom i osvetom, i želeći da dokaže svoju muškost, Agostino prilazi grupi siromašnih, grubih lokalnih dečaka i njihovom vođi, sumnjivom spasiocu Saru. Ovi momci žive u potpuno drugom svetu - siromašni, sirovi i seksualno iskusni. Agostino je istovremeno fasciniran i zgrožen. Trpe ga zbog svog bogatstva, ismevaju zbog njegove nevinosti i neznanja o seksu, i mazohistički se podvrgava poniženju samo da bi pripadao. Kroz ove susrete, on brzo gubi svoju nevinost iz detinjstva, suočava se sa klasnim razlikama, sirovošću života i sopstvenim buđenjem seksualnosti.

Moravija maestralno prikazuje psihološku buru adolescencije: mešavinu ljubavi, mržnje, ljubomore i krivice prema majci, želje za odvajanjem i nemogućnosti bekstva iz ove veze. Roman obiluje frojdovskim motivima (Edipov kompleks), ali i društvenom kritikom – suprotstavlja buržoasku udobnost siromašnoj stvarnosti. Pisan je preciznim, suvim stilom koji pojačava napetost i emocionalnu sirovost.

Agostino je univerzalna priča o gubitku iluzija i bolnom ulasku u odraslo doba. Smatra se jednim od najboljih Moravskih dela i klasikom italijanske književnosti 20. veka. Tu je i filmska adaptacija iz 1962. godine.