Glas i fenomen: Uvod u problem znaka u Husserlovoj fenomenologiji
Rano remek-delo dekonstrukcije u kojem Derida analizira Huserlovu fenomenologiju. Kroz kritiku privilegovanja živog glasa i prisustva, autor uspostavlja pojam slova i razvija kritiku metafizike prisustva.
Glas i fenomen (1967) je jedno od najvažnijih i najuticajnijih ranih filozofskih dela francuskog filozofa Žaka Derida. U ovoj detaljnoj studiji, autor kritički analizira fenomenologiju Edmunda Huserla, sa posebnim naglaskom na njegovu teoriju znaka i značenja kako je predstavljena u Logičkim istraživanjima.
Derida otkriva kako Huserlova fenomenologija, uprkos svojoj težnji ka radikalno novom početku, ostaje zarobljena u „metafizici prisustva“ – tradiciji zapadne filozofije koja privileguje neposredno prisustvo svesti samoj sebi. Huserl privileguje govor i „živi glas“ u unutrašnjem monologu jer se u njemu značenje čini neposredno prisutnim bez posredovanja spoljašnjeg znaka, dok pisanje smatra samo sekundarnim, spoljašnjim i derivativnim medijumom.
Nasuprot tome, Derida tvrdi da je sam glas već prožet strukturom pisanja i diferencijacije (différance). Ponavljanje, odsustvo i trag su neizbežni u svakoj konstituciji značenja, čime se uništava iluzija čistog prisustva svesti. Glas i fenomen stoga predstavlja ključnu teorijsku osnovu dekonstrukcije i nezaobilazno štivo za razumevanje savremene filozofije poststrukturalizma.
Jedan primerak je u ponudi