Lovac u žitu

Roman „Lovac u žitu“ (prvobitno Lovac u žitu), američkog pisca DŽ. D. Selindžera, objavljen 1951. godine, jedno je od najuticajnijih i najčitanijih dela svetske književnosti 20. veka. Priča prati šesnaestogodišnjeg Holdena Kolfilda nakon što je izbačen iz privatne škole Pensi Prep. Umesto da se odmah vrati kući i suoči sa roditeljima, Holden provodi nekoliko dana lutajući ulicama Njujorka, prolazeći kroz duboku emocionalnu i egzistencijalnu krizu. Kroz karakterističan, direktan i kolokvijalan stil naracije u prvom licu, Holden iznosi oštru kritiku društva, osuđujući licemerje, površnost i „lažnost“ sveta odraslih. Njegov unutrašnji nemir dodatno je produbila trauma smrti njegovog mlađeg brata Alija. Centralna metafora romana – i izvor njegovog naslova – proizilazi iz Holdenove želje da bude „lovac u žitu“: neko ko stoji na ivici provalije i hvata malu decu dok se igraju na polju, spasavajući ih od pada, simbolizujući njegovu očajničku želju da zaštiti dečju nevinost od neizbežnog ulaska u odraslo doba. Selindžerov roman ostaje bezvremenska studija otuđenja, mentalnog zdravlja, tuge i izazova odrastanja, podstičući generacije čitalaca da preispitaju sopstveni identitet i mesto u svetu.