Kreutzerova sonata
Lav N. Tolstoj, majstor književnosti, istražuje duboke teme ljudskog postojanja, morala i društva u svojim novelama „Mećava“, „Albert“, „Tri smrti“, „Otac Sergije“, "Krojcerova sonata", „Gospodar i sluga“, „Posle plesa“ i „Hadži Murat“.
Mećava (1856): Putnik, inspirisan samim Tolstojem, kreće na putovanje kočijom kroz snežnu mećavu. U borbi sa silama prirode, vozači i putnici se suočavaju sa strahom i smrtnošću. Mećava postaje metafora za haos života, a narator, posmatrajući hrabrost i slabosti svojih saputnika, dovodi u pitanje smisao postojanja. Delo odražava Tolstojevo rano interesovanje za egzistencijalizam i prirodu.
Albert (1858): Mladi aristokrata upoznaje Alberta, talentovanog, ali siromašnog muzičara sklonog alkoholizmu. On pokušava da mu pomogne, ali shvata da društveni jaz i Albertova samodestruktivnost čine spasenje nemogućim. Priča istražuje umetnost, klasne razlike i nemogućnost prisilne promene, odražavajući Tolstojevu fascinaciju moralnim dilemama.
Tri smrti (1859): Tri priče o smrti – plemić, kočijaš i drvo – isprepletane su u meditaciju o prolaznosti. Plemić se plaši smrti, kočijaš je stoički prihvata, a drvo umire prirodno. Tolstoj suprotstavlja ljudske stavove prema smrti, naglašavajući duhovnu jednostavnost, što anticipira njegova kasnija filozofska razmišljanja.
Otac Sergije (1898): Stepan Kasatski, ambiciozni oficir, postaje monah nakon ljubavnog razočaranja. Kao otac Sergije, bori se sa ponosom, pohotom i slavom, padajući u greh pre nego što pronađe mir u jednostavnom životu. Ova priča odražava Tolstojevu kasnu opsesiju duhovnom transformacijom i odbacivanjem svetskih iskušenja.
Gospodar i sluga (1895): Trgovac Vasilij i sluga Nikita kreću na putovanje tokom mećave. Vasilij, vođen pohlepom, ugrožava obojicu, ali Nikita, u duhu hrišćanske žrtve, spasava ga po cenu sopstvenog života. Priča ističe Tolstojev ideal nesebičnosti i kritiku materijalizma.
Krojcerova sonata (1889): Pozdnjakov, opsednut ljubomorom, ubija svoju ženu, verujući da su brak i strast koren zla. Priča, inspirisana Betovenovom sonatom, izazvala je kontroverze zbog svojih radikalnih stavova o seksu i braku, odražavajući Tolstojevu kasnu moralnu strogost.
Posle plesa (1903): Ivan Vasiljevič se seća plesa gde se zaljubio u devojku, ali svedok brutalnog prebijanja njenog oca, pukovnika, razbija njegove iluzije o ljubavi i društvu. Ova novela kritikuje licemerje vojske i aristokratije, odražavajući Tolstojev pacifizam.
Hadži-Murat (1904): Hadži-Murat, čečenski pobunjenik, bori se između lojalnosti svom narodu i privremenog saveza sa Rusima. Njegova tragična sudbina otkriva sukob između lične časti i političkih snaga. Objavljena posthumno, ova novela je remek-delo Tolstojevog kasnog stila, kombinujući epsku naraciju sa moralnom dubinom.
Ove kratke priče prikazuju Tolstojev razvoj od ranog realizma („Mećava“, „Albert“) do dubokih moralnih i duhovnih tema („Tri smrti“, „Otac Sergije“). „Krojcerova sonata“ i „Posle igre“ odražavaju njegov radikalni pacifizam i kritiku društva, dok „Gospodar i sluga“ naglašava hrišćanske ideale. „Hadži Murat“, remek-delo njegovog kasnog opusa, kombinuje istorijsku naraciju sa razmišljanjima o slobodi. Ove priče, manje poznate od romana, ključne su za razumevanje njegove filozofske evolucije.
Rana dela poput „Mećave“ i „Tri smrti“ bila su hvaljena zbog svog stila, ali je „Krojcerova sonata“ izazvala skandal zbog kritike braka, pa je čak bila i zabranjena u Rusiji. „Otac Sergije“ i „Posle igre“ kritikovali su crkvu i vojsku, izazivajući kontroverze. „Hadži Murat“ je proglašen klasikom zbog svoje složenosti i čovečnosti. Danas se ove priče smatraju draguljima Tolstojevog genija.
Primerak je dostupan kao deo kompleta knjiga "Lav Nikolajevič Tolstoj: Izabrana djela 1-12"
Pregledajte komplet
2. Kreutzerova sonata
Lav N. Tolstoj, majstor književnosti, istražuje duboke teme ljudskog postojanja, morala i društva u svojim novelama „Mećava“, „Albert“, „Tri smrti“, „Otac Sergije“, "Krojcerova sonata", „Gospodar i sluga“, „Posle plesa“ i „Hadži Murat“.
3. Djetinjstvo / Dječaštvo / Mladost
Lav Nikolajevič Tolstoj, u svojoj autobiografskoj trilogiji Detinjstvo (1852), Dečaštvo (1854) i Mladost (1857), prati odrastanje Nikolaja Irtenjeva, mladog plemića čije iskustvo odražava Tolstojevu mladost.
4. Krivotvoreni kupon i druge pripovijesti
Priče „Jutro jednog plemića“, „Iz beleški kneza Nehludova“, „Markerove beleške“, „Vaga“, „Dva husara“, „Kavkaski zarobljenik“, „Falsifikovani kupon“, „Smrtne beleške starca Fjodora Kuzmiča“ i „Zašto?“ istražuju teme morala, društva i duhovnosti.
5. Kozaci
„Kozaci“ (1863) su ključno delo u Tolstojevom ranom stvaralaštvu, most između njegovih autobiografskih dela i njegovih kasnijih epova. Inspirisano Tolstojevim sopstvenim iskustvima na Kavkazu, delo postavlja temelje za njegovu kritiku civilizacije.
6. Obiteljska sreća
„Porodična sreća“ (1859.) je značajno delo Tolstojevog ranog stvaralaštva. Za razliku od njegovih kasnijih moralističkih dela, ovde Tolstoj nudi nežnu, intimnu priču, usmerenu na lične odnose, što je čini jedinstvenom u njegovom opusu.
7. Uskrsnuće
U svom poslednjem velikom romanu, Vaskrsenje (1899), Tolstoj kombinuje književnu umetnost sa dubokim moralnim i filozofskim razmišljanjima, čineći ga ključnim delom njegovog kasnog opusa.
8. Ana Karenjina 1
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprijekornim, a William Faulkner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno djelo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog stoljeća.
9. Ana Karenjina 2
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprijekornim, a William Faulkner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno djelo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog stoljeća.
Više primeraka je u ponudi
