Ženski dekameron
Ženski dekameron je roman inspirisan strukturama Bokačovog „Dekamerona“, smeštenim u savremenu sovjetsku stvarnost. Radnja se odvija u porodilištu u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg) tokom 1980-ih.
Deset žena različitih uzrasta, društvenih klasa i životnih priča našlo se zajedno u bolničkoj izolaciji zbog sumnje na zaraznu bolest. Da bi prokratili vreme i prevazišli strah, odlučuju da pričaju jedno drugom priče – po jednu svakog dana.
Njihove ispovesti otkrivaju probleme tadašnjeg sovjetskog društva: ljubav, brak, izdaju, majčinstvo, gubitak, prostituciju, versku potragu i borbu za ličnu slobodu. Svaka priča odražava borbu žene za identitet i dostojanstvo unutar sistema koji često negira individualnost i emocionalne potrebe.
Likovi su različiti – od studenata i domaćica do poslovnih žena i umetnica – i kroz njihove sudbine Voznesenskaja istražuje univerzalne teme ženske snage, patnje i nade. Iako suočene sa teškoćama, heroine pokazuju otpornost, solidarnost i veru u bolje sutra.
Roman je pisan jednostavnim, ali ekspresivnim stilom, kombinujući realističan prikaz svakodnevnog života sa optimizmom i saosećanjem. „Ženski dekameron” nije samo zbirka priča o ženama, već i svedočanstvo o vremenu, društvu, snazi ženske duše.
Jedan primerak je u ponudi
