Um primitivnog čoveka

Knjiga, nastala iz predavanja na Vanderbiltu, kritikuje rasističke teorije evolucije (poput Gobinoove), tvrdeći da ne postoji biološka hijerarhija rasa – razlike su kulturne, a ne genetske. Boas deli delo na tri dela: Prvi istražuje metod antropologije, naglašavajući terenska istraživanja (npr. među Eskimima) umesto spekulacija. Drugi analizira um: jezici „primitivnih“ (Kvaki Indijanci) su složeni, mitovi duboki, umetnost sofisticirana – nisu „detinjasti“, već prilagođeni okruženju. Religija nije „sujeverje“, već logičan pogled na svet. Treći razmatra moral i društvo: „primitivci“ imaju etiku podjednako razvijenu, ali različitu; ratovi su kulturni, a ne urođeni.

Boasov uticaj: slomio je evrocentrizam, uspostavio empirizam u etnologiji, inspirisao Sapira i Benedikta. Knjiga, ključna protiv kolonijalizma, podseća: svaka kultura je potpuna, bez „progresa“ – „um čoveka je podjednako sposoban svuda“. Kao manifest humanizma, on ostaje relevantan u borbi protiv rasizma.