Redovnica
Epistolarni roman ovog poznatog francuskog filozofa i pisca je životna ispovest mlade devojke, Suzane Simonin, koju ona putem pisama šalje markizu de Kroizmaru.
Osuđena na život u manastiru zbog (nepravedne) odluke roditelja da je drže podalje od sestrinog udvarača koji je počeo da pokazuje naklonost prema njoj, ona, posle višegodišnjeg monaškog stradanja, odlučuje da pobegne. Kao razlog svog bekstva iz manastira navešće samo dosadu i da je takav način života nespojiv sa njenom prirodom. U ovom delu Didro, sledeći duh racionalizma, na izvestan način osuđuje tadašnji običaj rukopoloženja mladih devojaka i mladića, smatrajući ga suprotnim njihovoj prirodi.
Jedan primerak je u ponudi
- Poklopac nedostaje