Usijavanje
Zašto je poezija Ivane Bodrožić, kada se pojavi, uvek slavlje u našoj maloj književnosti? Jer on svakom novom knjigom podiže letvicu kvaliteta poetskog izraza i privlači nove čitaoce.
Usijavanje je kolekcija koja nema veze ni sa letom, ni sa vrućinom uopšte, već sa stanjem u kome se u jednom trenutku našao život – život žene. A kada bismo pokušali da razumemo uslove koji dovode do ovog sjaja, shvatili bismo da je do njega došlo usled kočenja i zamrzavanja odnosa sveta i subjekta, koji posle novog buđenja pokušava da shvati suštinu ovog paradoksalnog proces. Iz takvog pesničkog promišljanja proizilazi poezija koja nas brine, poziva na saosećanje, koju želimo ponovo da čitamo i držimo je uz sebe, podsećajući nas da ne možemo da racionalizujemo život. Upravo zato u ovim pesmama nema mesta cinizmu, već spremnosti da se prihvati život, da se smeje, svađa, tuguje.
Ivana Bodrožić bez zadrške piše o svojim strahovima i borbama, baveći se temama ljubavi, seksualnosti i majčinstva, omogućavajući ženi da postoji u svim mogućim dimenzijama. To je upravo ta tačka usijanja; svakodnevna, ali izuzetna, uronjena u selidbe, popravke i zanatlije, sposobna da drži uzde života u svojim rukama i svesna kako tuđih, tako i svojih potreba. Svjedočeći istovremeno snagu i ranjivost svega oko nas, u svakom stihu ona je drugarica koja otvoreno poziva: Između dvije grubosti / Sačuvaj taj život.
Jedan primerak je u ponudi