Japanska haiku poezija - i njen kulturnopovijesni okvir
Knjiga Vladimira Devidea, hrvatskog matematičara, japanologa i pisca, je klasično delo koje uvodi čitaoce u svet haikua. Devide istražuje istoriju, estetiku i duhovnu suštinu haikua, povezujući ga sa japanskom kulturom i zen budizmom.
Devide objašnjava haiku kao kratku pesmu od 17 slogova (5-7-5), koja hvata trenutak u prirodi sa dubokim osećajem čuda (vabi-sabi) i prolaznosti (mono no aver). On analizira dela klasičnih majstora – Bašoa, Busona i Ise – ističući njihovu sposobnost da izraze univerzalne istine o životu i smrti kroz jednostavne slike prirode. Bašoov čuveni haiku o žabi koja skače u jezerce ilustruje minimalističku moć haikua.
Knjiga istražuje filozofske i duhovne temelje haikua, posebno uticaj zena, koji naglašava prisustvo u trenutku i slobodu od ega. Devide takođe razmatra tehničke aspekte, kao što su kigo (godišnje doba) i kiredži (reči koje prekidaju), koji daju haikuu ritam i dubinu. On povezuje haiku sa japanskom estetikom i drugim umetnostima, kao što su kaligrafija i slikanje tušem.
Delo je takođe značajno po Devideovim prevodima haikua na hrvatski, koji čuvaju duh originala. Knjiga je pristupačna, ali duboka, nudi uvid u japansku duhovnost i univerzalnost pesničkog izražavanja. Hvaljena je zbog svoje erudicije i strasti, iako su neki kritikovali njen akademski ton. Ona ostaje ključni izvor za razumevanje haikua na Zapadu.
Jedan primerak je u ponudi
