Bog na mukama: Obrati apokalipse
Knjiga „Bog u mukama: Obraćanje apokalipse“ (2008), autora Slavoja Žižeka i Borisa Gunjevića, predstavlja provokativni filozofsko-teološki dijalog koji istražuje (pre)apokaliptične narative u religioznom i sekularnom kontekstu.
Kroz interdisciplinarni pristup, autori analiziraju apokalipsu ne samo kao kraj sveta, već kao potencijalni događaj koji otvara nove mogućnosti postojanja, sa teološkim i političkim implikacijama od bioetike do mesijanizma.
U uvodnom poglavlju, „Uvodna ispovest revolucije“, Gunjević dovodi u pitanje ulogu teologije u savremenom svetu, dok u delu „Od paleontologije entuzijazma do liturgije reakcionarnih“ redefiniše apokalipsu kao revolucionarni događaj, a ne samo pasivno stanje patnje. Posebno se bavi hristogenezom, liturgijom i inovativnim čitanjima Kurana, analogno kabalističkom pristupu Tori, ističući nesvesno kao ključni element svetih tekstova.
Žižek, s druge strane, u delu „'Razmišljanje unazad': Predodređenje i Apokalipsa“ nastavlja da razrađuje svoju teoriju paralakse, klasifikujući apokalipticizam u tri tipa: hrišćansko-fundamentalistički, nju ejdž i tehno-digitalno-posthumanski. Njegova analiza istražuje kako apokalipsa oblikuje savremenu misao, od klimatskih promena do nuklearnog straha.
Knjiga kritikuje popularnu religioznu literaturu i nudi spekulativni pristup koji povezuje teologiju, politiku i filozofiju, pozivajući na radikalnu emancipaciju kroz svest o sopstvenom položaju.
Jedan primerak je u ponudi
