Kobna jaja: Pripovijest
Priča „Kobna jaja“ (1924) je satirična naučnofantastična priča smeštena u Moskvu 1928. godine, tokom sovjetske rekonstrukcije nakon građanskog rata. Grad cveta, ali birokratija i totalitarizam su u vazduhu.
Glavni lik, profesor zoologije Vladimir Ipatijevič Persikov, specijalista za vodozemce, slučajno otkriva „crveni zrak“ kroz mikroskop: zrak ubrzava razmnožavanje ćelija, čineći amebu agresivnom i hiperaktivnom. Eksperimenti potvrđuju efekat - žabe evoluiraju za dva dana, postajući predatori. Izum brzo privlači pažnju: novinari, špijuni i GPU (tajna policija) slave ga kao spas Sovjetskog Saveza.
Istovremeno, misteriozna kuga uništava svu živinu u SSSR-u, zaustavljajući se na granici. Da bi spasile ekonomiju, vlasti konfiskuju Persikovljevu opremu i daju je Aleksandru Semjonoviču Roku, ambicioznom upravniku državne farme (ime aludira na „rok“ - sudbina). Rok planira masovni uzgoj pilića kako bi prehranio proletarijat.
Međutim, greška u isporuci menja sve: obična kokošja jaja završavaju u Persikovljevoj laboratoriji, a Rok dobija jaja gmizavaca iz inostranstva (zmije, krokodili, nojevi). Pod crvenim nebom, gmizavci eksplodiraju u gigantske, ubilačke zveri: zmije duge deset metara jure ljude, nojevi razbijaju vozove, krokodili trče ulicama. Moskva tone u haos – panika, neredi, vojna intervencija Crvene armije.
Persikov, optužen za katastrofu, je ključna tačka gomile. Gomila razbija kamere. Zmije opsedaju grad, ali neočekivani mraz u avgustu (čudo prirode) ih uništava, spasavajući Moskvu. Raniji nacrt se završava apokaliptično: zmije proždiru prestonicu.
Kroz grotesku, Bulgakov ismeva sovjetski entuzijazam, birokratsku nesposobnost i nauku bez kontrole. Persikov simbolizuje genijalnog izolacionistu, Rok – karijerističkog birokratu. Delo kritikuje utopijske snove i totalitarne intervencije.
Jedan primerak je u ponudi
