Otvorenih karata

Posle večere, gosti se dele u dve sobe i igraju bridž (bridž po ugovoru). Detektivi igraju u jednoj sobi, a osumnjičeni u drugoj – gde Šaitana sedi pored kamina i posmatra ih. Na kraju večeri, Šaitana je pronađen mrtav – izboden sopstvenom štiklom iz svoje kolekcije, a ubistvo se dogodilo dok su svi bili u sobi i igrali bridž. Niko nije izašao, niko nije video ništa sumnjivo – klasična „zaključana soba“ sa četiri osumnjičena i četiri vrhunska istražitelja. Ključ romana – prema rečima same Kristi u predgovoru: rešenje ne zavisi od fizičkih tragova ili alibija, već od psihologije osumnjičenih. Svako od njih ima prošlost sa ubistvom (različite metode, različiti motivi), a Poaro i tim moraju da rekonstruišu stare zločine kako bi rešili novi. Igre bridža služe kao metafora i podsetnik na „otvorene karte“ – likovi i tajne se postepeno otkrivaju. Roman je hvaljen zbog svoje originalne premise (četiri detektiva protiv četiri ubice), napetosti bez nasilja i duboke karakterizacije likova – jednog od Kristijevih „najčistijih“ i najintelektualnijih klasika.