Velikani likovne umjetnosti #28: Henri Matisse - Majstor boje

Anri Matis se razvijao u atmosferi neoimpresionizma, posebno P. Sinjaka, i uticaja P. Sezana, P. Gogena i V. van Goga, a njegovo slikarstvo je bilo identično slikarstvu grupe francuskih fovističara sa kojima je izlagao na Salonu nezavisnih 1905. godine. na, ali zapravo prefinjen i uprošćen sa hirovitom arabeskom linijom. Boju je primenio u čistim i prozračnim tonovima u punim akordima otvorene palete i ritmički usklađenim šarama. Njegov čest motiv su akt ili polug, odaliske u enterijeru sa egzotično ornamentisanim draperijama i ćilimima. Živeći uglavnom u južnoj Francuskoj, slikao je pejzaže iz Sen Tropea i oblasti Nice (Montalban, 1918). U poslednjem periodu života prelazi na tehniku kolaža; isekao je od raznobojnih papira vijugave figure, slične fantastičnim listovima, i lepio ih u bizarne ornamentalne kombinacije. Kao preobraćenik izradio je svoje poslednje delo, projekat i crteže za unutrašnju dekoraciju i opremu kapele Gospe od Svete krunice u selu Vensu, nedaleko od Nice (1943–48, završeno 1951). Radio je monohromatsku i višebojnu grafiku, koja je imala čiste slikarske vrednosti, i malu skulpturu (Mala glava, 1906–07; Sedeći akt, 1925). Ilustrovao je dela Č. Bodlera, S. Malarmea i J. Joicea, izrađivao je keramiku i radio na dizajnu za proizvode primenjene umetnosti (tapiserije, staklo, vitraž), scenografiju i kostime za Ballet Russes S. P. Djagiljeva (I. Stravinski, Slavujev pjev, 1920). Muzej Matisa nalazi se u njegovom rodnom mestu.