Prosjak Luka - Prijan Lovro
U svojim romanima „Prosjak Luka“ i „Prijan Lovro“, August Šenoa istražuje sudbine običnih ljudi kroz prizmu društvene nepravde i morala. Kroz Lukinu patnju i Lovrinu dobrotu, Šenoa poziva na razumevanje i solidarnost, ostavljajući snažan utisak na čitaoc
Oba romana, smeštena u zagrebačko okruženje 19. veka, odražavaju Šenojinu sposobnost da živopisno prikaže život običnog čoveka, a istovremeno kritikuje društvene norme.
Prosjak Luka prati priču o Luki, siromašnom prosjaku koji, uprkos svojoj bedi, zadržava dostojanstvo i ljubaznost. Luka, bivši zanatlija, postaje žrtva nesrećnih okolnosti i društvene ravnodušnosti. Njegov susret sa mladom devojkom Anicom, koja mu nudi toplinu i saosećanje, donosi trenutke nade, ali sudbina mu ne dozvoljava da pobegne od siromaštva. Kroz Lukinu priču, Šenoa prikazuje okrutnost društva prema marginalizovanima, ali i snagu ljudskog duha. Novak završava tragično, ističući potrebu za empatijom i pravdom.
Prijan Lovro priča priču o Lovru, skromnom i poštenom seljaku koji dolazi u Zagreb da prodaje svoje proizvode. Njegova naivnost i dobrodušnost čine ga lakim plenom gradskih prevaranata koji ga obmanjuju. Međutim, Lovrova iskrenost i istrajnost pomažu mu da prevaziđe nepravdu, a priča se završava na optimističnijoj noti, slaveći jednostavnost i moralnu čistotu. Ovde Šenoa suptilno kritikuje korupciju u gradu i kontrast između ruralnog i urbanog sveta.
Oba romana, napisana u realističkom stilu, obiluju živopisnim opisima zagrebačkih ulica, likova i običaja, što ih čini dragocenim svedočanstvima hrvatske književnosti i kulture.
Jedan primerak je u ponudi
