Tomáš G. Masaryk

Tomáš Garrigue Masaryk (Hodonjin, 7. marta 1850. – Lani, 14. septembra 1937.), češki filozof, sociolog i državnik, bio je prvi predsednik Čehoslovačke Republike, od 1918. do 1935. Njegov rad povezuje naučno istraživanje, moralnu filozofiju i političko delovanje zasnovano na demokratiji i humanosti.

Poticao je iz skromne porodice. Studirao je u Beču, gde je doktorirao filozofiju, a zatim boravio u Lajpcigu. Tamo je upoznao Amerikanku Šarlotu Garig, s kojom se venčao 1878. i njeno prezime pridružio svom. Od 1882. predavao je na češkom univerzitetu u Pragu. U javnosti se isticao odbranom kritičkog mišljenja, uključujući osporavanje verodostojnosti navodno srednjovekovnih čeških rukopisa i protivljenje antisemitskim predrasudama u Hilsnerovom slučaju.

Demokratiju je shvatao kao način života i moralnu odgovornost, a ne samo kao državno uređenje. Bavio se krizom modernog čoveka, odnosom religije i nauke, socijalnim pitanjem i smislom nacionalne istorije.

Među važnijim delima su studija Der Selbstmord als sociale Massenerscheinung der modernen Civilisation (1881), Česká otázka (1895), Naše nynější krize (1895), Jan Hus (1896), Otázka sociální (1898), Ideály humanitní (1901) i Rusko a Evropa (1913). Politička razmatranja i iskustva stvaranja nove države izložio je u delima Nová Evropa i Světová revoluce (1925).

Tokom Prvog svetskog rata s Edvardom Benešom i Milanom Rastislavom Štefanikom organizovao je pokret u inostranstvu za češku i slovačku samostalnost. Kao predsednik postao je simbol prve čehoslovačke republike.

Za poznavanje njegovog mišljenja važni su i ** Hovory s T. G. Masarykem ** Karela Čapeka, nastali iz njihovih razgovora. Masarikovo nasleđe ostaje vezano za kritičko obrazovanje, građansku hrabrost i nastojanje da politika bude podložna etičkom prosuđivanju.