Peer Gynt

Per Gint je komad u pet činova u stihu kojim je započeo Ibzenov put do slave, sušta je suprotnost prethodnom Ibzenovom komadu – Požar. U njoj se glavni junak Per Gjnt u životu rukovodi principom 'radi šta znaš', a poznato je da je Ibzen u predstavu utkao i uspomene na sopstvenu porodicu. Zasnovan na legendama i narodnim verovanjima, vodeće je delo u norveškoj književnosti. Muzicirao ga je Edvard Grig, a ima svoje operske i baletske verzije i više puta je prenosila na filmsko platno.

Henrik Johan Ibzen je jedan od osnivača moderne drame. Njegovo detinjstvo nije bilo nimalo lako; kada je imao sedam godina, njegov otac je bankrotirao, što je pogodilo celu porodicu. Morali su da se sele i živeli su u siromaštvu. Sa petnaest godina Henrik se zaposlio u apoteci. Ceo njegov život bi se mogao okarakterisati kao borba za finansijsku sigurnost i priznanje za svoj rad. Prva dela koja je objavio, poput drame Kaitilina, ostala su nezapažena. Sa 36 godina napustio je rodnu Norvešku i otputovao u inostranstvo, boraveći neko vreme u Italiji i Nemačkoj, da bi se posle 27 godina vratio kao proslavljeni pisac.

Slava je prvo došla sa delima Požar i Per Gint, zatim sa dramom Stubovi društva. Ipak, verovatno najpoznatija delom zbog obaveze čitanja je Nora ili Kuća lutaka nastala 1879. godine u Italiji. Nastavlja sa dramom Duhovi, Romersholm i uspešna Heda Gabler. Pred kraj života, pomalo proročki, napisao je dramu Kad se mrtvi probudimo. Pored drama, pisao je i pesme.