Maus: Preživjeli priča
Revolucionarni grafički roman u dva dela, dobitnik Pulicerove nagrade 1992. godine – prvog za strip. Priča se prepliće u dva vremena: sadašnjost (Njujork 1978–1980-ih) i prošlost (Poljska 1930-ih–1945).
Art Špigelman, crtač stripova, intervjuiše svog oca, Vladeka, preživelog Holokausta, kako bi zabeležio njegovu priču. Vladek je škrt, tvrdoglav, opsednut štednjom i zdravljem, a njegov odnos sa Artom je napet – pun krivice, nesporazuma i nerešenih trauma. Njegova majka, Anja, izvršila je samoubistvo kada je Art imao 20 godina; njeni dnevnici su izgubljeni ili uništeni.
Vladek prepričava svoj život: susret i ženidbu sa Anjom u predratnoj Poljskoj, rođenje sina Rišjea, nemačku okupaciju, život u getu Sosnovjec, skrivanje, izdaju, glad i strah. Bogati postaju prosjaci, prijatelji izdaju za spasenje. Vladek koristi snalažljivost, jezičke veštine, crno tržište i sreću da bi preživeo. Porodica je razdvojena; Rišje umire od trovanja kako bi izbegao da završi u logoru. Vladek i Anja završavaju u Aušvicu – on u radnom logoru, ona u ženskom odeljenju. Preživljavaju selekcije, glad, prisilni rad, marševe smrti. Osećaj „mačaka“ (nacista) proganja „miševe“ (Jevreje), Poljaci su „svinje“, Amerikanci su „psi“.
Roman se završava oslobođenjem, ponovnim spajanjem para i povratkom u Poljsku, a zatim emigracijom u Ameriku. Međutim, Vladek umire 1982. godine, a Artu ostaje teret priče i krivica preživelih.
Špigelman koristi životinje kao metaforu (Jevreji = miševi, nacisti = mačke) da bi prikazao rasizam i dehumanizaciju, ali i ironiju – maske padaju, ljudi ostaju ljudi. Delo je snažna kombinacija biografije, istorije i psihološke drame o nasleđu traume, sećanja i nemogućnosti potpunog razumevanja Holokausta.
Angeboten wird ein Exemplar
