Volga utiče u Kaspijsko more

Kroz sliku izgradnje dvadesetpet metara visokog kamenog nasipa, u kome učestvuje veliki broj seljaka i građana koji se očajnički grče za rubove sveta koji nestaje, pisac nam slikovito pokazuje tvrdoglavi otpor i osudu rukovodstva. pojedinca do neuspeha u borbi protiv kolektiva, ostavljajući očiglednu nostalgičnu vezanost za staru Rusiju. To je vrsta izveštaja koji je napisao veliki pripovedač o političkom i porodičnom životu dve Rusije – one koja nestaje i one koja vlada. Represija vlasti u Sovjetskom Savezu imala je za cilj izvlačenje i brisanje korena prošlosti, osećanja koje je povezivalo ceo narod. U ovoj napetosti i kulturnom rascepu nazirala se besmrtnost duše hiljadugodišnje velike Rusije. Kroz ovo delo provlači se nemir svojstven Piljnjakovoj ekspresivnosti, čvor gusto isprepletenih opsesija, strahova i nesigurnosti i osećanja nemoći, koji se posebno javljaju u noćnim refleksijama njegovih likova. Dramska napetost romana ogleda se u proklamovanoj volji i politici vlastodržaca za napretkom Rusije, koja se sudara sa tvrdoglavim otporom likova privrženih tradiciji, koji ne žele da uđu u novi obećani svet, znajući da on otrgnuće ih od svega što im je do tada određivalo način života i identiteta. Krik nemoćnih seljaka udara o kamene blokove ogromnog nasipa i nestaje u dubini reke.