Zimzelene priče

Vilijamu Sidni Porteru, poznatom milionima čitalaca po pseudonimu O. Henri, mora se odati priznanje što je, pored toga što je skovao sve prepoznatljiviji izraz „banana republika“ u našoj zemlji, uspeo da novinarsku kratku priču stavi na mapu svetske književnosti. On je prezrenu formu uzdigao na nivo umetnosti! Posebno je zanimljivo da je, poput Karla Maja ili Servantesa, svoje prve priče napisao u zatvoru, a pseudonim je sastavio od imena svog zatvorskog čuvara. Pre nego što je završio iza rešetaka, nošen rekom sudbine, probijao se kroz život na razne načine - radio je kao pomoćnik farmaceuta, kauboj, katastarski crtač, računovođa, bankarski službenik, izdavač nedeljnih novina, glumac, muzičar i pevač u crkvenim horovima, a iskusio je i teškoće skitničkog života. Veoma zgusnuto životno iskustvo i izuzetan dar za smišljanje i razumevanje ljudi bili su neiscrpan izvor ideja za više od šest stotina priča koje je napisao. Priče O. Henrija sigurno ne bi bile toliko privlačne da nije razvio sopstvenu narativnu tehniku u kojoj su najupečatljiviji neočekivani obrt i efektna začkoljica na kraju. Ako tome dodamo maštovit početak i briljantnu radnju i ležeran ton, duhovitost i šarm, sve raspoređeno na samo nekoliko stranica, razumljivo je da Amerikanci i danas rado posežu za zimzelenim pričama O. Henrija, vek nakon njihovog objavljivanja. Uprkos hvalospevima, autor je iz nejasnih razloga manje poznat u Evropi, a kod nas gotovo nikako. Stoga, Šareni dućan, sa jasnim razlogom i radošću, upozorava književne poznavaoce, a i širu čitalačku publiku, na jednog od najboljih američkih pisaca kratkih priča.