Franz Kafka
Franc Kafka (1883–1924) je bio praški pisac jevrejskog porekla, koji je pisao na nemačkom i smatra se jednim od najuticajnijih pisaca 20. veka. Rođen je u Pragu, tada u sastavu Austrougarske monarhije. Studirao je pravo i radio za osiguravajuću kompaniju, ali je pisanje bilo njegova prava strast, iako je tokom života objavio samo mali deo svog rada.
Kafkina dela su obeležena temama otuđenja, birokratije, anksioznosti i bespomoćnosti pojedinca u svetu bez jasnog smisla i pravde. Njegova najpoznatija dela su Metamorfoza, novela o čoveku koji se budi pretvoren u insekta, i romani Suđenje i Zamak, koji prikazuju pojedinca suočenog sa apsurdnim, neprobojnim sistemima moći.
Njegov stil karakteriše preciznost izraza, anksiozna atmosfera i simbolika, što je kasnije dovelo do izraza „kafkijanski“, koji označava situacije bez izlaza ili racionalnog objašnjenja. Kafka je bio krajnje samokritičan i ostavio je u testamentu zahtev da se njegovi neobjavljeni rukopisi unište, čemu se njegov prijatelj Maks Brod nije povinovao – zahvaljujući čemu je Kafka posle smrti postao svetski poznat.
Umro je od tuberkuloze 1924. godine u 41. godini.
Naslovi u ponudi
Briefe an Milena
„Kratko o Mileni“ objedinjuje Kafkina pisma Mileni Jesenskoj, rođena iz intenzivne duhovne i emocionalne bliskosti. Knjiga otkriva ljubav prožetu čežnjom, strahom, bolešću i nemogućnošću zajedničkog života.
Dnevnici, 1. svezak: 1909-1912.
Kafkini dnevnici, objavljeni posthumno, otkrivaju unutrašnji svet jednog anksioznog genija. Prvi tom obuhvata njegove rane godine, kada je Kafka radio kao službenik osiguranja u Pragu, suočen sa turobnim životom i književnim ambicijama.
Dvorac
Dvorac je poslednji roman Franca Kafke. U njemu, protagonista poznat samo kao "K." on stiže u selo i bori se da dobije pristup misterioznim vlastima koje vladaju njime iz zamka koji je navodno u vlasništvu grofa Vestvesta.
Jedna Swannova ljubav / Preobražaj / Čovjekova sudbina
Ovako ponuđen izbor naslova odabrane srednjoškolske lektire trostruk je po svom tematskom fokusu, što se kod Prusta vidi u starom svetu, kod Šolohova u novom životu, a kod Kafke u nepouzdanom znaku čoveka.
Proces
Kafka je napisao Proces između 1914. i 1915., objavljen posthumno 1925. godine. Roman je nedovršen ali s dodanim završnim poglavljem od Maxa Broda. Izdanje s predgovorom B. Živojinovića i pogovorom Waltera Killija.
Sirius #82: Biblioteka znanstvene fantastike
Sirius war ein kroatisches Science-Fiction-Magazin. Die Gründung wurde 1976 von Damir Mikuličić vorgeschlagen. In Sirius wurden Werke inländischer Autoren sowie Übersetzungen ausländischer Science-Fiction-Autoren veröffentlicht. Es wurde von 1976 bis 1989
Umjetnik u gladovanju
Das Buch enthält chronologisch geordnete Erzählungen, die zu Kafkas Lebzeiten veröffentlicht wurden, mit Ausnahme der letzten vier, deren Veröffentlichung er zwar genehmigte, deren Veröffentlichung er aber leider nicht mehr erlebte.