Charles Baudelaire

Šarl Bodler (Pariz, 9. april 1821 – Pariz, 31. avgust 1867) bio je francuski pesnik, esejista i književni i likovni kritičar, kao i jedan od začetnika moderne evropske lirike i ključni prethodnik simbolizma. Odrastao je u građanskoj porodici, ali je nakon očeve smrti i majčine ponovne udaje razvio buntovan stav prema društvenim konvencijama. Vodio je boemski život, boreći se sa dugovima, bolešću i nerazumevanjem savremenika.

Njegovo najznačajnije delo, zbirka pesama Cveće zla (Les Fleurs du mal, 1857), označilo je prekretnicu u istoriji moderne poezije. Bodler se suočio sa zakonskim sankcijama zbog pesama koje su smatrane nemoralnim, a šest njih je bilo zabranjeno za objavljivanje u Francuskoj. Prošireno izdanje zbirke objavljeno je 1861. godine. U njemu on istražuje sukob između ideala i stvarnosti, lepote i ružnoće, dobra i zla, baveći se temama kao što su prolaznost, smrt, erotika, greh i otuđenost modernog čoveka.

Značajno mesto u njegovom opusu zauzima posthumno objavljena zbirka proznih pesama Pariski splin (Le Spleen de Paris, 1869), poznata i kao Male pesme u prozi. U ovom delu on prikazuje svakodnevni život metropole, kao i usamljenost i protivrečnosti moderne egzistencije. Među njegovim esejističkim delima ističu se Veštački rajevi (1860), Slikar modernog života (1863) i Romantičarska umetnost (1868).

Bodlerova poetika zasniva se na simbolima, sinesteziji, sugestivnosti i muzikalnosti stiha. Njegova pesma Korespondencije (Correspondances) smatra se jednim od ključnih tekstova simbolizma. Prevodio je dela Edgara Alana Poa, značajno doprinoseći Poovoj recepciji u Evropi. Poslednje godine života proveo je lošeg zdravlja i preminuo u Parizu u 46. godini. Njegov književni opus duboko je uticao na Pola Verlena, Artura Remboa, Stefana Malarmea i brojne pesnike 20. veka. Bodler je ostao trajni simbol modernosti, pesničke pobune i potrage za lepotom usred protivrečnosti ljudskog postojanja.