Ernest d'Hervilly

Ernest d’Ervili (Ernest Marie d’Hervilly; Pariz, 26. maj 1839 – Šampinji sir Marn, 18. novembar 1911), francuski pesnik, novinar, dramaturg i pisac za mlade. Istaknuti predstavnik parnasovaca, poznat po svojim humorističkim i satiričnim delima i pionirskim avanturističkim i praistorijskim pričama za decu.

Radio je kao crtač i nadzornik na pariskim građevinskim projektima, a od 1861. pisao je za Le Figaro i brojne republikanske novine (La Lune, L’Éclipse, Le Rappel). Tokom Drugog carstva često je koristio pseudonime jer su mu listovi bili zabranjeni. Pridružio se parnasovcima i učestvovao u Parnasse contemporain. Bio je prijatelj sa Viktorom Igoom, a prikazan je na slici Un coin de table (1872) zajedno sa Verlenom i Remboom.

Glavni radovi (izbor): Poezija: Lanterne en vers de couleurs (1868), Les Baisers (1872), Le Harem (1874). Proza: Contes pour les grandes personnes (1874), Aventures d’un petit garcon prehistorikue en France (1888) – njegovo najpoznatije delo za mlade, En bouteille a travers l’Atlantikue (1894). Pozorište: nekoliko komedija i jednočinki (Le Malade reel, Le Docteur sans pareil, itd.).

Više puta odlikovan od Francuske akademije, Vitez Legije časti (1902). Napisao je oko 120 dela za mlade, mnoge šaljive crtice o pariskom životu, fantastične i naučnofantastične priče. Njegov stil kombinuje parnasovsku formu sa lakoćom, humorom i satirom. Danas je delimično zaboravljen, ali ostaje važan svedok pariskog književnog života u drugoj polovini 19. veka i pionir žanra dečje avanturističke proze.