Sociologija umjetnosti I-II

„Uporedo sa tradicionalnim (starim) disciplinama koje se bivši profesiolano bave svetom umetnosti – estetikom, poetikom, teorijom i filozofijom umetnosti – pojavljuje se i snažno razvija disciplina sociologija umetnosti, posebno u našem veku. Štaviše, sociologija umetnosti umetnost se razvija istovremeno sa sociologijom pojedinih vrsta umetnosti (književnost, likovna umetnost, muzika, pozorište i dr.) Arnold Hauzer je dao veliki doprinos uspostavljanju i razvoju sociologije umetnosti, a moglo bi se reći bez oklevanja. da ima posebno mesto među najistaknutijim predstavnicima ove discipline u našem veku, predstavnicima kao što su Plehanov, Lukač, Gramši, Rafael, Manhajm, Lunačarski, Kaudvel, Benjamin, Adorno, Markuze, Sartr, Vilson, Frankastel, Rid, Antal, Goldmann, Bastide, Bahtin, Divignaud, Esoarpit, itd., itd. Zadatak sociologije umetnosti, ukratko, u ispitivanju društveno-istorijske uslovljenosti i društveno-istorijskog značenja i funkcije umetničkog dela kao uslovljenosti , ali i kao njen konstitutivni momenat. Jer očigledno je da delo postoji i deluje (ili traje) u neraskidivom jedinstvu najmanje tri konstitutivna momenta: tvorca, autora (proglašenog vođe) dela (koji je uvek istovremeno individua za sebe i „ansambl društvenih odnosa“), mediji („materija“) u kojima se delo realizuje, konkretizuje, i primaoci i uživaoci dela (publika, društvo)“.