Rasprava o porijeklu i osnovama nejednakosti među ljudima / Društveni ugovor

U „Diskursu” Ruso razlikuje prirodnu nejednakost (fizičke razlike) i društvenu nejednakost (privilegije bogatstva, časti i moći). On veruje da je prirodni čovek, u svom prvobitnom stanju, slobodan, jednak i vođen instinktom samoodržanja. Međutim, razvoj privatne svojine, poljoprivrede i društvenih institucija podstakao je konkurenciju, zavist i korupciju, stvarajući veštačke razlike. Ruso tvrdi da društveni ugovor i zakoni, umesto da štite jednakost, učvršćuju nejednakost kroz dominaciju bogatih nad siromašnima. On smatra da je povratak u jednostavnije društvo ključ za vraćanje pravde i slobode. Delimično je uticao na kasniji razvoj političke filozofije i društvene reforme.

U „Društvenom ugovoru” Ruso polazi od ideje da je čovek prirodno slobodan, ali ga civilizacija sputava nepravdom i nejednakošću. Kao rešenje, on predlaže društveni ugovor – sporazum kojim se ljudi odriču dela svoje individualne slobode u korist zajedničke volje (volonte generale), koja obezbeđuje opšte dobro. Zajednička volja izražava interese svih građana i osnova je legitimne vlasti. Svi građani ravnopravno učestvuju u donošenju zakona, čime se obezbeđuje pravda i sloboda. Ruso ističe da vlast dolazi od naroda, a vladari su samo poverenici te volje. Ako vlada prekrši ugovor, narod ima pravo da se pobuni.

Društveni ugovor je inspirisao moderne demokratije, promovišući ideje slobode, jednakosti i narodnog suvereniteta.