Konstantin Bogobojazni
Ovo je ispovest Konstantina, nepoznatog pesnika koji je za vreme ratnog vihora šetao ulicama dobroćudnog Zagreba.
Nije bio posebno vidljiv. Nije bilo značajno, ne. Nije bio nesrećan čak ni u ljubavi, o, ne, nikako. Mislio je da mu je suđeno za nešto veliko. Mladi ljudi ponekad imaju taj varljiv osećaj, ali ne brinite, neće se pomeriti dalje od ovog omota. Ovo poslednje, predratno leto, proveo je ljubeći se i pijući. Ne, nije bogat. On ništa ne poseduje. On nije proleter, ne oseća se tako. On nije praktičan vernik. On ne veruje u materijalizam. On veruje da ljudi nisu nastali od majmuna. On misli da su majmuni postali od ljudi. Uz svo poštovanje prema majmunima. Njegova priča počinje tek u jesen. Dakle, u vrelu jesen.
Jedan primerak je u ponudi
