Zbirka otrova
Bizaran život zagrebačkog penzionera ispričan je na izuzetno zanimljiv način koji ne prestaje da ismeva bilo kakve nacionalne frustracije iz prošlog veka.
Moj ujak je živeo na tavanu naše kuće i retko je izlazio iz svoje sobe, kojoj ja, zbog neke domaće nepravde, nisam imao pristup. Čudni mirisi, klokotanje ključale tečnosti i zvuk pucketanja vatre ponekad bi se probijali odatle, a plavkasti ili ružičasti dim ponekad bi se probijao kroz pukotinu na dnu vrata, tako da je spolja njegova soba izgledala kao čarobnjačko ili veštičje gnezdo. Kada bih pitao šta se dešava u ujakovoj sobi, svi bi samo stavili prst na usta kao da je to najveća tajna koja nije vredna ni pomena. Zbirka otrova iz naslova romana bila je u ujakovoj sobi, a dečak koji je želeo da reši tajnu bio je njegov nećak Vladimir, čiju životnu priču pratimo od rođenja do starosti u staračkom domu. Vladimir je rođen u porodici koju su činili neentuzijastični otac, dominantna baka, majka sa nimfomanskim potrebama i ujak, farmaceut specijalizovan za toksične supstance. Odrastanje u toj porodici zauvek će odrediti Vladimirov život i sudbinu, koja će postajati sve komplikovanija i, za neke, tragična, kada dečak, a kasnije i čovek, počne da poseže za sadržajem flaša iz sobe svog ujaka. Neobičan i humorističan, roman je istovremeno krimićka priča i iznenađujući istorijski roman koji oživljava našu neposrednu istoriju na majstorski ispričan način, kao što to Goran Tribuson radi godinama.
Jedan primerak je u ponudi
